Tekstovi
sr
Ovo je prevod Izreka o Ki-ju, učitelja Koići Toheija.
Ljubav štiti sve stvari i sva stvorenja. Ko se vežbanjem usklađuje sa duhom Neba i Zemlje, smirenost uma će dostići.
Naša bića delovi su Ki-ja Nebesa i Zemlje, jer su od njih i nastala.
Trebalo bi primiti kao milost to što nismo biljkama ni životinjama nalik, već smo svim stvorenjima gospodari, i da poput dece srećno živimo.
Nebesima i Zemlji kraja nema. Od sićušnog do beskrajnog, ona su jedno. Ovo je nazvano Ki-jem.
Trebalo bi detaljno izučiti pravila Nebesa i Zemlje, a zatim vežbanjem iskusiti spoznaju. Šta su nevolje, strahovi, šta je bol, šta je jed,...?! To su samo naši doživljaji stvarnosti, a ne sama stvarnost.
Ma šta se desilo na putu napredovanja, držimo li se pravila Prirode, uticaj smetnji i nevolja ne može da se širi.
Konfučije kaže: „Što me više ljudi napada, moja hrabrost je sve veća“.
Um i telo su nerazdvojno jedinstvo !
Dok se uvežbava ujedinjenost uma sa telom ne sme se misliti na vreme, ne sme se žuriti - tek tada će nam Nebesa i Zemlja pomoći, a snaga postaje bezgranična i može sva da se ispolji.
Nebo i Zemlja su beskrajnog poluprečnika. Oni se ubrzano smanjuju do granica naših tela i nastavljajući dalje bezmerno brzo kondenzuju u Tački. Centar Nebesa i Zemlje je u Tački. Ona se nalazi u donjem stomaku. U njoj um sabrati i smiriti, predati se beskrajnim Nebesima i Zemlji i energija tada slobodno protiče.
Sve neka polazi iz Tačke, sve što ulazi neka se slije u Tačku. Tačka neka je početak i kraj svemu što se događa sa nama i u nama.
Uzaludno je, nekorisno, nervirati se. To dovodi do komplikacija. Kapilari u telu se skupljaju, kanali za izlučivanje nečistoća su blokirani, što vodi bolestima i patnji.
Opuštenost je čudesni eliksir života!
Ovo bi trebalo imati na umu.
Težina svakog tela bez izuzetka nalazi se u najnižem delu. Potpunim smirivanjem ljudsko telo dostiže istu stabilnost. Ako je na nebu mesec - odražava mesec, kad ptica preleće - vidi pticu. Talasi uma zaustavljeni su i umireni. Kao sa glatke površine vode, sve stvari se reflektuju jasno - um je u stanju spokojstva. Razumno je da čovek prevaziđe nesklad i uspokoji svoj um.
Onaj ko na ovaj način dostigne istinsko razumevanje, prosvetljenje, može na stvarnost spokojno gledati.
Nebesa i Zemlja su jedno, ali su u ljudskom umu podvojeni i razloženi i nastade ovaj svet uzročnosti. Nazvahu ih Minus i Plus, a na istoku Yin i Yang.
Odbacivši Minus težnje, odlučno se opredeliti samo za Plus život.
Svest sadašnjeg trenutka opterećena je informacijama prethodnih iskustava, naslaga iz podsvesti izvučenih, pogrešnih zaključivanja...
Podsvest je skladište uma i trebalo bi sprečiti unošenje svega i svačega, osloboditi se nekorisnih misli, odbaciti Minuse.
Nebesa i Zemlja nisu u nesaglasju, nesklad se javlja samo u relativnom, uzročno-posledičnom svetu. Um i telo treba sjedinjavati u skladu sa pravilima Nebesa i Zemlje, potisnuti sebičnost i ovo neprekidno vežbati.
Ne sme se reći „Ovo je borba za opstanak“; ili: „Najsposobniji opstaju“.
Sve stvari se mogu meriti; svaka može biti predstavljena jedinicom. Može se nešto u beskraj deliti, nikada se neće doći do nule. Nula ne može postati jedan.
Ovim ovladati znači shvatiti suštinu Ki-ja.
U stanju mirovanja, ujedinjavanje uma sa telom čini se lakim. U kretanju je to mnogo teže. Treba stalno voditi računa da energija teče i da se održava ujedinjenost uma i tela. Ovim se sprečava gubljenje vremena u pogrešnom vežbanju. U svako vreme i pri svakoj aktivnosti o ovom bi trebalo voditi računa. Samo tako sve sposobnosti i znanja, sve čovečje snage mogu biti usklađene i ostvareni najbolji rezultati.
Vrh čigre kao da miruje, ali se ona vrti. Mirovanje je najbrže kretanje. U „oku“ tajfuna vlada mir; što je smirenije tajfun ima veću razornu snagu.
Trebalo bi stalno nastojati da se um zaista stabilizuje u Tački. Um mora da je opušten kao da je u dokolici čak i kad je pod pritiskom obaveza.
Veoma je važno suočiti se sa životom običnog prirodnog uma, poput strele uroniti u problem i zapanjujućom lakoćom postićićemo fascinantne uspehe.
Istina je da je Nepokolebljivi Um - um koji se ne kreće. To je stanje minimalne napetosti uz što manje kretanja. Kretanje uma i delanje trebalo bi da su bezmerno blizu. Smirenost je preduslov najbržem kretanju.
Ovu umerenost u kretanju i minimalni razmak između uviđanja i akcije treba usvojiti i uvežbati. Mora se razobličiti sklonost uma ka kretanju i sprečiti njegovo lutanje.
Izdisati kao da dah odlazi u beskraj i obuhvata čitav Svemir. Udisati kao da se čitav Svemir unosi u Tačku. Ki-Pravilno Disanje je tajna formula ujedinjavanja uma i tela.
Čovek i priroda tada postaju jedno. To je samo manifestacija naše izvorne suštine i neraskidivog jedinstva sa prirodom.
Naučili smo kako da sjedinimo um i telo, shvatili važnost pravilnog disanja, otkrili tajnu upijanja Ki-ja celim telom, shvatili važnost vežbanja u svakom trenutku.
Kada je pumpa za vodu suva iz nje ništa ne može da poteče; prvo je moramo naliti, pa tek onda povući vodu iz nje.
Patnje, bolesti, nesreće i nevolje zaustavljaju protok Ki-ja. Pronađimo u sebi malo optimizma i doći će trenutak kada će se naša energija obnoviti i sve možemo početi iz početka.
Imati razumevanja za druge ljude i pomagati im način je sjedinjavanja sa prirodom. Neposrednom povezanošću sa ostalima oplemenjujemo svoj um. To je Produhovljeni Um.
Kada je um produhovljen sve brige, nevolje, sve čežnje, zablude nestaju same po sebi, kao što su i došle.
Trebalo bi poznavati zakone Prirode, a potom ih uvežbavanjem spoznati. Ovo se zove Kyudoshin - um koji traga.
Onaj čiji um traga trebalo bi da je srećan. To je samo dokaz da teži spoznaji.
Tamo gde su motivi jaki i postoji određeni cilj, snagom volje se može probiti i masivna stena, a prepreke poput oluje, kiše i gromova mogu nam samo povećati hrabrost. Um se može rasteretiti ovako:
Moždani talasi su beskrajno mali, manji od molekula, od atoma, od elektrona, a ipak se sjedinjuju i smiruju za vreme akcije; oni prolaze kroz zemlju, dosežu do neba, a snaga volje postaje veličanstvena i može sva da se ispolji.
Kao što se ni deljenjem jedinice nikada ne može doći do nule, nema ni reči ni dela, ma kada učinjenog, koje može sasvim nestati. Neosporne su istine da se „dobro dobrim vraća“ i „kad zlo činiš, zlu se nadaj“. Ali i pre nego što sebi poželimo sreću, a potomstvu blagostanje, valja znati, da je činiti dobra dela iz koristoljublja, nagrade ili slave radi, izjednačeno sa zlom. Ovo se zove nevezivanje za vrlinu.
Trebalo bi ovo imati na umu.
Sebični ljudi ne mogu da shvate moralne principe niti ih se drže. Trebalo bi spoznati pravila Prirode, zakone uzroka i posledice.
Ako postignemo potpuno razumevanje sveta i života i uspostavimo harmonične odnose, imaćemo pun i sadržajan život, a ljubav i pažnja neće nam nedostajati. Danas stečenim znanjem već sutra možemo poučiti druge.
Na svetu ima mnogo ljudi koji su pritisnuti mentalnim tegobama. Svu svoju energiju, sve sposobnosti treba uložiti kako bi im pomogli da povrate izgubljenu ravnotežu.
